Годишњица Николе Чупића

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 99

одрешене беседе и оштра пера; радан, и тачан у дужности, а љут као жеравица. Сима Милутиновић, у својој Србијанци, тврди да је Арсенијевић, још из младости, био „стешенита слова пч мишљења“. О) њем има више у мом Ломенику знаменитиг људи (стр. 29—82).

О Баталаци се говорило доста за живота његова, а говориће се, јамачно, и после смрти му, јер је оставио доста простране Мемоаре о догађајима, у Србији од 1804—1812, које баш сада штампа Орпска Краљевска Академија.......

Према том новом размештању власника, ја сам изгубио и оно мало наде да пређем у струку просветну. Али, баш кад сам се најмање надао, дође Суду од Џопечитељства Просвете писмо (чини ми се 26 новембра 1852), које јавља: да сам ја, с петом платом, премештен у Попечитељство Просвете!

Том премештају ја сам се веома обрадовао, а, неки моји познаници, вичнији службеним приликама п неприликама, говораху ми да се немам чему много "радовати, пошто идем у струку, у којој „нема изгледа на напредовање.“ Ја сам те разговоре слушао, али сам се ппак радовао, да час пре изиђем из Суда, где ми се није милило служити.

Прешавши у Попечитељство Просвете, ја сам онде остао до 18 Фебруара 18250. Кров то време, имао сам за старешине, или за другове и пријатеље, многе чиновнике, веће или мање. Од њих ћу у овом причању, поменути оне, који су ми, по чем било, остали у памети.

_ Џопечитеља застах Лазара Арсенијевића-Баталаку, о ком је већ била реч.