Годишњица Николе Чупића

За устанак у Босни

Овде ћу испричати нешто, чему се многи могу смејати; о чем и сам данас мислим другојаче; али у оно моје доба, у оном стању мога ума, и мојих осећања, то је било нешто свето, а никако смешно.

Још за својега школовања, ја сам имао срећу бити чувен и виђен међу својим друговима и вршњадцима. Доцније, у служби, сваки дан се увећавао број мојих познаника и пријатеља. Ти моји познаници били су одасвуд, из свих крајева српских.

Бавећи се пак у Лешници, ја сам се, за све оно време, најрадије састајао с браћом из Босне, од којих сам се извештавао о њиховом животу; слушао за њихове јаде, и размишљао, с њима заједно, о начинима: како да се и они ослободе !

У Србији, у оно време, није се ни крило незадовољство према владавини Кнеза Карађорђевића. Према јунаку Карађорђу, према генију Кнезу Милошу, и према пуну наде Кнезу Михаилу, Кнез Александар се чинио свету тек нека немоћна, сенка. Све што је радила влада његова сматрало се као неко животарење од данас до сутра. А поврх свега, тој се владавини највише забављало што је била и сувише послушна према Аустрији.

Млади, развијенији људи горели су жељом: да се све српске земље ослободе п уједине. Нама, он-