Годишњица Николе Чупића

„Благодејанци“ са стране

Служећи у Попечитељству Просвете, видео сам, да у буџету тога Попечитељства има једна сума, из које се даје новчана помоћ — благодејање — младићима. из Босне, Херцеговине, Старе Србије, Црне Горе, и из Бугарске, који су се учили у разним школама у Србији.

Прва мисао о оваком новчаном помагању, како сам елушао од старијих чиновника, потекла је од Илије Гарашанина и Јована Мариновића-Бошње; и та је мисао, сама по себи, са свим добра, само је требало пазити, да се она пу практици изводи добро, беспрекорно, а то није свакад чињено.

Бивало је дечака из поменутих земаља, који у Попечитељству примају благодејање на име школовања, а школа и не виђају, него служе по трговинама, или се, што је много горе, само скитају по Београду.

Државно благодејање почињало се онда давати ђацима домороцима тек с П-м разредом Гимназије, а овим младићима са стране, из горе поменутих земаља, давано је то и у [-ом разреду школе основне!

С тога, кад би који младић дошао у Попечитељство, п затражио „страначко благодејање“ (оно које се давало странцима, и које је бивало редовно