Годишњица Николе Чупића

Попечитељева Болест

Једном се у Попечитељетву Просвете бејаху чиновници п сувише разредили: Начелник Исаиловић умрђо, Секретар Цукић враћен на катедру, Столоначелник М. Симић отишао на воде, канцелисте: један се разболео, а други послан на раду Државну Штампарију, еле у Попечитељетву остао само Попечитељ и ја!

У то се разболе и Попечитељ, те неколико дана није долазио у Канцеларију. Приближише се Духови, и ја сам желео отићи у Рипањ кући. Тога ради одем к Попечитељу, да замолим за допуст. Баталакина је кућа била она мала кућица, на Теразијама, према трамвајској станици, између кафане „код два Тигра“ и куће Аце Новаковића.

Бејаше Петак пред Тројице; изјутра је росила киша, па престала; остао истина дан облачан, али дан летњи. За путовање милина !

Ушавши у стаклом затворени ходник, ја опазих како у пећи од средње собе пуцка жива ватра! Госпођа Јеца Спасићка, Баталакина јединица кћи, прими ме, п уведе у ону средњу наложену собу к мајци својој, Гђи Стани Баталакиници.

Стара Госпођа сеђаше у канабету. Савивши обе ноге пода се, и покривши крило и колена постављеном бундицом, она читаше у Отечественим