Годишњица Николе Чупића
БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. __БАРОД. ПЕСАМА 945
У том стиже син „оцу у поћеру,“ али га Дубровчани тим записом врате натраг. Кад после Херцег затражи благо
Дубровчани њему одговоре:
„Хајд отоле, Херцеже Шћепане !
„Ти си прош'о и пронио злато.
„И провео вјерену љубовцу,
„То си својом руком записао.“
Кад то зачу Херцеже Шћепане, Грлом циче а од јада црче. |
Овај је догађај у народу тако упамћен да под овом песмом стоји напомена: „Да ли је ово истина, да ли није, то се управо не зна; али осим ове пјесме, што се овако у Херцеговини пјева, не би човјек нашао у стотини Људи једнога који ово и данас не прича.“
Обе ове песме, забележене у једном крају нашега народа али у тако раздалека времена, чине утисак завршетка неке веће песме. Природа њихова допушта да се сматрају као делови онаке песме о каквој нам Гундулић казује. Песма је заборављена и само је њен завршетак остао — са своје необичности — у сећању. И он је већ прешао у причу у којој је боље познат. Али су ови остаци сведок, да је Гундулић поуздан известилац, кад говори о српским народним песмама свога доба.
Мало је још помена о Херцегу Степану, и то су већ ствари познијега доба, где је име Херцегово позајмљено догађају место ранијега јунака. Така је и у Петрановића песма (бр. 53.) „Херцег Маринко и Ибро Арапин,“ где се пева популаран предмет о ослобођењу заробљене сестре, и где је Херцег Степан заменио Јакшића. — Иначе се Степан помиње још у песми 51. зборника Богишићева иу Вука књ. [ песме под бр. 727, 128 и 729.