Годишњица Николе Чупића
976 __БЕЛЕШКЕ_О_ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА
„Од столице цара честитога, „Па јој не да гњиздо да развија.“
Стојанова љуба по том позна свога господара, и весеље се окреће на Стојанову сестру која полази за несуђенога заручника Стојанове љубе. Мајка Стојанова од ненадне радости умире.
У другој песми јунак Алија јадикује (тиме се она и почиње):.
„Годинице,; нехорице моја ! Врло ти ми у нехору дође, Ах, и мени и коњицу мому:
/ Мени драгу моју припросише, А коњицу ливада не роди, Мени побро припроси дјевојку, Још ме побро зове у сватове да дјевера уз дјевојку младу. Ако пођох, мени је срамота, То л' не пођох, мени је грехота; А све што сам у чети добио, И што ми је од баба остало, Све сам јунак за свилу харчио, И за свилу и за сухо злато. Свилу јој сам на оке мјерио А сухо сам на литрице злато, Што сам драгу мому односио, А садар је мени уграбише !“
Кад је све то сазнала његова мајка, она га саветује шта му ваља чинити, и он је слуша —
И отиде побру у сватове
да ђевера уз младу дјевојку.
Кад су били горицом зеленом,
На догледу од својега двора,
Молио се Алија дијете,
Молио се сватској старјешини:
„Је ли тест јер, сватска старјешино 2 Је ли тест јер, да ја попијевам 2“ Говори му сватска старјешина: