Годишњица Николе Чупића
БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА 2838
Синка Ива, и кћерцу Јелицу, Мо Ивана су цару даровали,
_А Јелицу царици госпођи.
да. тјем мало постојало бр'јеме,
Мало брјеме девет годин' дана,
Не виђе се братац ни сестрица.
Тада брат пише сестри да се на смрт поболео и зове је на виђење. Јелица измоли у царице слободу да походи ората. који је, саставши се са њом, жив и здрав светује:
Ти ми кради благо у царице, Ја ћу добре коње из ахара,
Да бјегнемо од града до града, Док нађемо пуста Будим града, „И у њему нашу стару мајку.
Тако и учине, и стижу у Будим, затекавши своју мајку, која, мислећи о својој изгубљеној деци, говори сунцу:
Сјај ми боље жарко сунце моје! Огриј мене Јелу и Ивана.
Она, не познавши своје деце, пита „двоја робља, млада“, одакле су и да ли знају за Јелу и Ивана. Они јој се не казују, већ је моле за преноћиште за здравље њене деце. |
Кадара је на вечери било, Наслања се Јеле на Ивана. Говори им краљица госпођа:
„У Богу вам, двоја робје млада ! Али сте ми братац и-сестрица Али сте ми ђевер и невјеста 2“ Али Јеле одговара мајци:
„Ми ти н'јесмо братац ни сестрица. „Него јесмо ђевер и невјеста.“ Тада мајка одговара Јели: „Наслони се, нево, на дјевера, „Неће моја Јеле на Ивана.“