Годишњица Николе Чупића

6 ЦРТИЦЕ ствима имале по 180 талира на годину, у Кнежевој канцеларији имале су по 200. То је важило за све чиновничке рангове. Начелници у попечитељствима имали су по 1000, а у Кнежевој канцеларији по 1200 талира на годину.

Поред те веће плате, чиновници у Кнежевој канцеларији и напредовали су брже, јер су онде били на очима онима који унапређења. дају.

У оно време стручни министар, кад је хтео унапредити кога свога чиновника, није с указом ишао непосредно владаоцу, него је писао представленије, које је долазило у ДХнежеву канцеларију, пред представника; ту се заводило у „деловодни протокол внутрењега одељења“, и зато добијало ВЉ,' и тек после тога Представник или место њега Начелник одељења носио је Кнезу то представљење. Догађало се је, не са свим ретко, да министар, у свом представленију, предложи једно лице, а, Кнежев указ који му дође као одговор на то представљење, донесе са свим друго, које је представник ставио место онога које је дотични министар предложио.

Ако је така радња и била непријатна дотичном министру, ипак се не зна, да је који ње ради дао. оставку...

Најпосле, у Кнежевој канцеларији и служити је било лакше и милије; у њој су и људи и обичаји били питомији, угоднији, углађенији.

Није, дакле, чудо што су се чиновници веома радовали кад добију место у тој канцеларији.

Фебруара 18, године 1855, ја и Владимир Стојановић, бесмо једним указом постављени за канцелисте Кнежевске канцеларије.

' (С тога „внутрењег“ одељења Кнежеве канцеларије сви укази носили су ВА, која се у нижем чиновничком свету некад и погрешно тумачила као владалачка нумера!