Годишњица Николе Чупића

272 ГОДИШЊИЦА све увућане тамњаном и моли се Богу. За тим га сви млађи пољубе у руку и онда вечерају. После вечере домаћин угаси свећу гурлјући Фитиљ у вино, које за тим попије. Сутра дан ономе ко слави долазе на честитање и част а неке зове и на ручак па о ручку пресеку и други колач. Другог дана само се иде на част. Часте се ракијом и киселим купусом али ручка нема за госте.

Сем свега овога скоро досељени Цигани из Турске, а и још неки други Цигани мухамеданске вере празнују још и Љарјам и Рамазан.' Цигани клинчари у Алексинцу славе ове празнике само онда кад знају кад су ти празници, јер немају оџе да им то каже. Кад не знају онда и не славе.

Цигани у Јагодини о Барјаму и Рамазану деле по комшилуку мекике (тесто пржено у маслу, масти или зејтину) мртвима за душу. Сем тога тих дана у свакој кући пале у вече онолико лојаних свећа колико има умрлих у дотичној кући. Поред свећа се још метне по чаша воде.

Сем свега овога сви Цигани празнују недељу а многи Мухамеданци још и петак. Тих дана ништа не раде.

Неки Цигани купују за Бадњи дан ораха, па их у вече ломе и уз ракију једу. Те вечери приправљају још и нешто бољу вечеру но обично.

Неки Цигани на Божић рано изјутра полазе једни друге као и Срби. ж у ж Напомињем најзад још једну карактеристичну појаву. Кад се какав обичај у Срба већ преживи или кад га Срби почну напуштати, онда га као и изношено одело

' Неки Цигани Барјам и Рамазан и не сматрају за своје празнике и ако су мухамдданске вере.