Годишњица Николе Чупића

26 ЦРТИЦЕ

После бомбардања (1862) Алије је нестало, а башта је разваљена, и лоза покопана и разнесена.

Барјакџамија. Од многих џамија, које је имао некадањи Београд, данас стоји само Барјакџамија, која је ниже Зерека ка Дорћолу идући и онамо ближе Граду. У њој данас учи хоџа, који прима плату од српске државе. То је богомоља за све мусломане који у Београду живе, или кроз Београд као путници пролазе. Некада, за турске власти, на мунару се од те џамије истављао барјак, те је од тога и добила име Барјакџамија. По овој џамији често се означава и њезина ближа околина.

Баталџамија. На северозападном крају онога новога парка који је засађен на пређашњој Баталџамијској пилаци, на исток од дворске баште, била је једна стара џамија, озидана тесаним каменом. Она је одавно била напуштена, мунара јој се пребила, врата сва била су истављена и испроваљивана. У њој је често пландо-_ вала стока. Зато се и звала Баталџамија. Како се Београд ширио, то је и та Баталџамија, после бомбардања, оборена, те се очистило лице оној згради где је данас гимназија; али се то место и околина његова и сад зове Баталџамија.

Покојни Кнез Михаило устављао се је на овој џамији, и говорио је да би је требало оправити, па у њу сместити Државну артиву, али га претече смрт.

Битпазар. Турци тако зову пазар где се продаје стареж сваке врсте. У Београду до бомбардања (1862), Битпазар је био на Дорћолу, од раскршћа онамо ка Граду. После бомбардања битпазарски дућани били су се расули по вароши; али је њих доцније, 1887, власт скупила и сместила у Фишегпијску улицу (данас Краља