Годишњица Николе Чупића

28 Ц'Р ТОИЦШЕ

ни затварала. Године 1862 низами су одатле побегли у Град, а капија је срушена. Сад баш ту се земља откопава, а инџинир М. Савчић гради онде близу красну кућу од три боја.

Велика пивара. Биће године 1840, начинила је Кнегиња Љубица на углу улице босанске и оне од три кључа (наравно садашње, а, пре је то било чисто поље) дугачку зграду за Џивару. Први закупац те пиваре био је неки Риста Џариповић рудничан. Он је одатле године 1842 Вучићевој војсци (својим земљацима) слао пиво. Данас ту више не ради пивара, него има гостионица и башта. У тој пивари има повећа сала у којој је држала своје седнице знаменита Скупштина светоандрејска (1858 и 1859) која је прогласила повратак Обреновића у Србију. Сад је ту официрска задруга.

Венеција. Тако се зове она равница дуж десног брега савског од ушћа топчидерске реке доле до Београда. У ту раван прелази преко Саве железница, ту је главна железничка станица, ту је житни трг, монопол дувана, и мало по мало отима се, насипањем, од водемн остала раван.

Та се Венеција некад називала и Циганска бара.

Видинкапија. Ова је капија била данашњој душановој улици излаз из вароши у предграђе. Данас је тешко казати где је местимице била, тек је то онде близу оне творнице, где се твори електрика. И та“је капија била озидана тесаним каменом, и утврђена де. белим дипрецима; над њом је била стражара, где су седели низами, који су стражарили на капији. Та је капија 1862 отета силом од низама. У том боју одликовао се је члан палилулског кварта Моја Богдановић. |