Годишњица Николе Чупића

ТОПОГРАФИЈА 37

коли да узме Спасину жену Румену, а Спаси да задржи Стамену, коју је још раније био присвојио.

Пошто ова два суседа овако размене своје жене, продужили су живети лепо као суседи и жене њиове као суседе. Спаса је са Стаменом родио четири сина. А и Никола је са Руменом имао деце и мушке и женске. Његов син Љуба покалуђерио се је, и, доцније, убио се је у Мру Туману, а кћери две су му живе и сада.

Спаса се доцније умешао у Уставобранитеље; оставио занат, и био је члан суда; а и Никола је оставио занат, и отворио кавану, која и данас носи његов надимак. Никола је имао гушу — вољицу, и зато се звао Гушанац. Добар је био човек и лепо живео с људима.

Калемегдан значи градско поље. И он је, до изласка Турака из Града (1867) одиста био чисто поље око града. На том пољу некад су се вежбали турски војници; у једном крају, овамо према Великој цркви, до године 1857, Београђани су држали своја сена; а пошто у јесен те године сена изгореше, више нису ту ни садевана. На оном пропланку према гостионици Круни, 29. новембра 1880, били су разапети шатори, те су се ту први пут састали Кнез Милош и београдски везир Хусејин-паша. Онде пак где су данас липе према градској (сада затвореној) „ороспикапији,“ била је 28. јануара 1859 начињена висока трибуна, застрта црвеном чохом. Около су стајали ерпски скупштинари, чиновници, и народа много од Срба и Турака. На тој трибуни Кнез Милош је саслушао Султански Берат од године 1275, којим се поново утврђује на Српском престолу.

После бомбардања Београда (3. јуна 1862), и пошто би углављено примирје између Срба и Турака, конзули гарантних сила, за сигурност тога примирја, енглески и руски разапеше на Калемегдану своје шаторе и развише