Годишњица Николе Чупића

46 ЦРТИЦЕ

тај споменик обновио Краљ Александар 1. И куће око. тога парка зову се „код Споменика“. Други споменик је подигнут Кнезу Михаилу на месту где је била Стамболкапија. Стамболкапија. Онде, где је данас празна чистина, између позоришта, апотеке, и споменика Кнез- Михаилова, била је некад тврда и Србима страшна Стамболкапија. Сва ондашња београдска варош била је опасана, од Саве до у Дунав дубоким ровом и високим шанцем, у који су били усађени дебели палисади (растова дебла, горе зашиљена). Кроз ту тако тврду ограду у београдску се варош могло ући, и из ње изићи, на Савакапију (на Сави), на Видинкапију, (у дунавском крају), на Варошкапију (од Велике цркве на југ), и на ову Стамболкапију. Од свих тих капија ова Стамболска била је и највећа и најтврђа, а у грађевинском погледу и најлешпа. Озидана је била као какав градић са тврдим сводовима, поврх којих је био дебео слој земље, са пространим доле унутра ходницима, и многим казаматима за обитавање војника, који су ту држали стражу. Израда је била од тесаног камена и од цигље.

Кроз њу се пролазило на три пролаза: у среди велики за коља, а са стране по један мањи за пешаке. Врата су сва била од дебелих растових греда, па је по њима прикована јака гвоздена оплата, на којој су се виделе улупљене рупе од куршума при нападима.

Стамболкапију зидали су Аустријанци за оно време докле су држали Србију.

Ову капију од пољане, која се пружала горе ка Теразији и ка Палилули, растављао је дубгк ров, који је често био пун воде. Зими се та вода некад и ледила, а лети се покривала зеленим жабокреком, и свакад је била прљава, јер се у њу свашта бадало.