Годишњица Николе Чупића

ТОПОГРАФИЈА 41

Преко тога рова, изнад те воде, од уста Стамболкапије онамо ка Теразији, пружао се дрвени мост, 30 — 40 метара дугачак, управо донде где су данас врата од Коларчеве пивнице.

Пред устима тога моста одовуд, од теразиске стране, где је сада авлија Мецовалине куће, био је велики брег нанесене земље, који је собом заштићавао мост и врата Стамболкапији од пападача.

Пут који је из Београда на Стамболкапију излазио преко моста, делио се одмах на два крака: један је ударао десно од тога брега ка Теразији, а други лево — ка Палилули и Ташмајдану.

Ту нигде није било ни куће ни дућана него је лети расла голема травуљина, највише кукута, а зими је та травуљина биле, сува, али се већином држала усправо. Из те велике травуљине у свако доба могли су јурнути или пси или зли људи на путника сама и без оружја!

Коље, на које су Турци набијали Србе, ударано је ван Стамболкапије и ван дрвенога моста, поред пута који води на Теразију. Мученици су окретани лицем у поље, овамо ка Србији, да заплаше друге, који би поумили поћи њиховим трагом, то јест, који би поумили да устају против турске силе у земљи Српској !...

Та тврда, та страшна Стамболкапија срушена је из темеља по заповести Кнеза Михаила у пролеће 1866. Рушење је почето у половини априла а довршено 19 маја 1866. Најпре су рушеша оба крила са стране, па после средина и тврди сводови и стубови унутрашњи. У рушевини је нађено више ђулади разне величине и један бакарни ибрик пун мутне воде, која није пи на што ударала,

Ташмајдан. Значи Каменолом, место где се вади камен за зидање; али се тако зове и спољни облик тога брега из кога се камен вади. На Ташмајдан је 1828