Годишњица Николе Чупића

ТОПОГРАФИЈА 55

Године 1902 управа читаонице уступила је две собе Рускому клубу, а себи је задржала само једну собу за врло мали број својих похођача.

Чубура. На југо-исток од Свето-Савске црквице и Енглезовца, а источно од онога Споменика борцима од 1806, у долини, на имању лок. Стевана Миљковића саветника, била је стублина из које је текла лепа изворска вода. Испод те стублине била је бара, где су ловци ловили патке. Та стублина звала се Чубура. Сад је место стублине усађено буре, па се опет извор зове Чубура. Од те Чубуре цео онај крај кућа, дућана, и механа зове се Чубура.

Чукарица. Из Београда идући друмом уза Саву, пошто се пређе топчидерска река, и још мало се пође равницом уза Саву, удара се у брег, који се као гребен спустио баш у Саву. Тај брег је просечен ради ширега колекога друма. Пре једно 55—60 година у дно тога брега била је механа села Жаркова, јер то место и јесте на жарковачком хатару. Ту механу држао је дуже времена неки Стојко Чукар из Београда. По његову имену, или боље по његову надимку, то се звала Чукарева метана, а сад се зове Чукарица. На Чукарици данас (1901) има: Радионица Бродарског друштва, Фабрика кожа Ђурића, Клидиса и Барловца, и Парни млин Антона Блажека. Има једна механа, 4 дућана, 2 Фуруне, и 1 касапница. Има кућа 24 са 345 душа становника. То је све на атару села Каркова. А северно од те Чукарице, баш уз њу, али на атару општине београдске, диже се Шећерна фабрика. По живљењу то је све једно место, а управне власти су му две, жарковачка и београдска.

Чукурчесма. Испод плада данашњег Дрвенога крста, До године 1862, била је у сокаку једна чесма, ду-