Годишњица Николе Чупића

6 ГОДИШЊИЦА

музике, живе маште и чаробних слика. Као сатиричар мало има равних. 1814 год. печатао је књижицу Ромејски језик“) у којој је изнео нешто својих песама и неколико уломака из старих писаца у преводу на говорном језику. Хтео је том књижицом показати како се може лепо писати и народним језиком. Али је то Виларас још боље и успешније показао својим песмама које се и данас са задовољством читају, п које су многог даровитог младића подстрекле да пева на живом, матерњем језику.“) Његове басне, од којих се неколико налази и у Леграновој 5) Хрестоматији, имају лакоће у стиху, наивности и природности, какве се особине налазе само код најбољих европских песника те врсте.

Разуме се, да се овде не може опширно причати о ондашњој борби о "језику, нити говорити о свима људима који су имали учешћа у тој борби. Карактеристично је, да је та борба и онда, у свом почетку, била врло страсна, и имала жалосних испада какви се и данас после сто година у Грчкој по кад што дешавају. Ја мислим на судбину вредног и врло заслужног Неофита Дуке (1760--1845) који је био један од најпознатијих учитеља и писаца у своје време. Писао је доста и врло лепим јелинским језиком, па је у списима, у писмима и усмено препоручивао ученицима и пријатељима да изучавају стари језик. То своје одушевљење за јелински језик у мало те није и главом платио. Некакав занесењак из противничког логора причекао га је, кад је једног јутра у Букурешту, ишао у цркву (био је калуђер), и разбио му главу тако, да је од тог три године боловао.

5) "Н ооџеђиј УА4066а.

2) Песничка дела Вилирина штампана су први пут на Крву 1827. Прештампао их је и М. Вретос у свом Париском Едугио "Нигоолоуго 1865—8. Последње је издање Растаново 1871. год. у Занти'

3) Сћгезјотане Отесуце тодегпе, Раја 1899.