Годишњица Николе Чупића

Мр 3у ПРИПОВЕТКА У ГРКА 15 подобар део заузимају он и његова породица итд. Од свих модерних грчких књижевника Алек. Рангавис је у Европи најпознатији, разуме се доста и зато, што је и на Француском писао. Он је био један од првих и најјачих бранилаца научног књижевног језика, а сам је писао коректно лако и атичком лепотом. Али по унутарњој вредности својих књижевних послова Рангавис нема већ одавна права на прво место међу његовим млађим савременицима. Његови радови из археологије не садрже ништа ново, и застарели су одавна; а у песничким његовим делима има осећања лепоте, композиције, али нема живота, истине ни истинског одушевљења, па чак ни националног обележја. Као песник он је романтичар старог типа, и међу Грцима је више туђинац него њихов човек.

: Такав је Алек. Рангавис са свим тим карактеристичним особинама и у најлешпој од својих приповедака, која је у горњој збирци нашла места. Око лепе н гиздаве Јулије, ћерке једног Француског чиновника у Алгиру (прича је из 1845 год.) облећу на балу код гувернера два младића; један великог богаства и племићеког имена, али мале озбиљности, а други озбиљан, смеран а од скромне али добре породице. Јулија се забављала с једним и с другим, но канда радије с првим. Али је један догађај решио чија ће бити. Она је испричала како је на једном излету заборавила недалеко од града свој златни бич; и желела је, онако из шале и кокетерије, да зна који би јој од њених обожавалаца донео ту милу јој ствар. Испунити ту жељу лепе девојке није било лако, јер је место, на ком је заборавила бич, било већ у власти Абдел-Кадерових Арабљана, који су од неког времена крстарили по околини града; и витки племић се није устезао да предочи лепотици сву лудост њене жеље. Али је онај други младић (Дивалон) био