Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 19

слике ни животиње ни биљке Јавни трг, веома леп, покривен је оловом. Има и других веома лепих тргова, изван вароша пи у вароши самој. Браун бележи да у Скопљу има веома много џамија. Истиче као најлепшу неку џамију на брегу Помиње како ту има некакав стари свод и испод њега речица. Речица ће бити Серава која са севера кроз Скопље протиче и која се помиње у старим споменицима. Близу те џамије Браун помиње кулу од дрвета са часовником и звоном. Са те куле, бележи Браун, могао је он веома лепо да прегледа варош.

То је без сумње она „Сат-кула из времена неверника«“ коју помиње Хаџи-Калфа. Помиње је и Евли-Челебија, а њихова ће посматрања припадати времену којему и Браунова. За сат-кулу Хаџи-Калфа додаје како је то „највећа од свију сат-кула, још из времена „неверника: највећа од свију сат-кула, чувених у хри„Шшћанству. Она бије сате и дан и ноћ, и чује јој се уввоно на два часа унаоколо. Нарочит саџија брине се „да је све уредно у њој')«“ И данас има у Скопљу сатџамија, к истоку од наше цркве Св. Спаса, на супротном брежуљку, преко Сераве, недалеко од кумановског пута. Тако су ми барем казали неки Скопљанци, јер нисам доспео да и тамо отидем. Сат-кула стара, дрвена, 0 којој говоре Браун, Хаџи-Калфа и Евли-Челебија, не стоји данас. Она је у новије време замењена другом новом кулом. И та је, као и стара што је била, засебно од џамије, висока је на !0 метара, доста узана; доњи јој је део зидан каменом, а горњи је сад озидан циглом. Евли-Челебија помиње онога времена сат-кулу и у Сарајеву. За звоно на тој скопљанској са:-кули јавили су ми да је пукло, те му глас више није тако јасан како за ХУП век бележи Хаџи-Калфа. Код сат-џамије обично се скупља јавни збор турски. Последњи је био пре неколико година против Хафуз-паше и ондашњег председника општине, и свршио се збачењем председника општине.

') С. К. А. Споменик ХУШ, 46. Марино Бици, барски надбискуп, чуо је

1610 за таки часовник који су на некој џамиској мунари наместиди неки Французи и који је о звоно ударао часе. Марино Бици помиње како је то необично у Турској. Беагше ХХ, 120. 2 о: