Годишњица Николе Чупића
ГОДИШЊИПА 20
је уз цркву својих праотаца, ма да су у њој заповедале и грчке старешине и грчка тесногрудост. Мањина, је света остала с њиме; али је и он остао с њом трпећи име гркомана, које су им давали бугараши. Кад је 1890 тесногрудост грчка, опазивши буђење српске народности, одлучила од цркве (аргосала| попа Јована и избацила му књиге словенске, он је опет остао и при цркви грчкој и при језику словенском. И он је то чинио у време кад се једва могло помишљати да ће у митрополији скопљанској судити сриски утицај. Али је поп Јован у сталности својој дочекао и то време. Кад му се примакла старост и кад је сваки дан ваљало очекивати час кад ће се позвати Богу на истину, поп Јован се молио Богу само да га подржи да дочека да он може освештати српску гимназију која се тада у Скопљу подизала. И Бог му је ту жељу испунио. Српску гимназију је освештао поп Јован Бурко. Искрено уверење божанствене му простоте поклонило се српскоме просветном знаку у стародавном Скопљу и уморне му од борбе очи на скоро су се за тим за навек склопиле. Мир пепелу његовом на родној му српској земљи а слава спомепу његовом у народу српском!
Поп Јован није био обичан поп, него од оних ретких попова које за молитву призивају и иноверници. У невољама живота звали су га и Турци и бугараши (који се сами сматрају као друга вера од Срба'. Познато је да је он пре но што се запопио био папуџија у Скопљу. Садашњи кумановски намесник, човек веома трезвен, био је раније терзија. А има и сад попова, који као свештеници још раде занат.
Син поп-Јованов Тома Бурковић сад је професор у српској гимназији, а учио се у Москви у Духовној Академији. Он ми је донео да видим молитвене књиге поп-Јованове. То су молитвене књиге од разних 6олести и за разне прилике у животу. Го су и признате и непризнате од цркве молитве од разних неприлика и болести којима су се служили старински попови. На послетку су се ћутке трпеле у употреби. Две такве молитвене књиге у џепном Формату, које као да никада и нису у нарочитом зборнику штампане, исписао је поп Јован сам својом руком. Таквих књига и попова