Годишњица Николе Чупића

300 ДВА ДАНА У СКОПЉУ

могло очекивати. И школско се питање под њим расправило. ПИ данас Срби скопљански имају четири основве школе српске у четири разна подграђа, Вишу Женску Школу састављену с Учитељском гћенском Школом и Гимназију састављену с Учитељском Школом.

Овај последњи завод, Српска Гимназија, круна је српске просветне радљивости у овим крајевима. Да се још боље испољи опо што је постигнуто њиме, Српској

је Гимназији подигнута нарочита зграда у хришћанском крају града с десне стране Вардара. Наш најактивнији консул, покојни Вл. Карић, човек жучан и једак и тиме многоме тежак, али човек ванредно широких и дубоких погледа, велике енергије и родољубља, лак и неуморан у послу, смислио је мисао да се купи лепо и пространо место, наменивши га школи и цркви српској у Скопљу. На томе месту подигнута је позније, кад је управа митрополије била већ у српским рукама (од јесени 1897) лепа, добро смишљена и пространа зграда СОрпске Гимназије, неоспорно највиши и најузвишенији културни завод у Скопљу. Ми се Срби сви можемо дичити и поновити што он припада нашему народу и што је плод његове просветне радљивости. |)

Српска Гимназија је у Скопљу заснована на широко као гимназија, учитељска школа и конвикт. За све те потребе предвиђени су сразмерни простори и организовани су са свим по сувременим захтевима. Облик је зграде облик слова Г. У њој су слушаонице, спаваонице, умиваонице, купатило, болница, и пространа дворана за свечаности, вечерње забаве и повориште. Ученици се међу осталим веџбају као аматори представљању позоришних дела од којих турска цензура нема зазора. Тим начином, веома згодно смишљеним, Српска Гимназија делује на целу српску колонију као вечерња школа или вечерњи културни завод. Уз те просторе иде и пространа капела, посвећена Светоме Сави и лепо опремљена. У њој се сад чувају венци и остали надгробни спомени покојних српских митрополита скопљанских и призренскога — новога времена. Гимназија

у 1 ) Види о томе г. Свет. Ст. Симића чланак „Српске школе у Скопљанској Епархији. Џодаци за годину 1895 96.< Из „Дела“ 1897, и Француски „Џез 6ес0јез вегђез дапз Ерагсле де ЗКкорђа. Вејостаде 1897“.