Годишњица Николе Чупића

32 Мури ДВА ДАНА УЗОКОПЉУ ал па аса у Ла ЛИН НИ

јавни бал уз месојеђе који се даје у Скопљу, приређује та колонија Европски образован свет живећи у мешовитом и још старипском граду у средини Балканског Полуострва, уписује Србима у заслугу њихово старање око јавне зимње забаве, на коју су навикли Европљани.

Па ни Српска Гимназија није дигнута ни лако ни без препрека. И с њом је било неприлика као и с првом основном школом. Под каквим год најмањим изговором, власти су спречавале њезин правилан развој ма да се, на послетку, све повољно расправљало. Ни видање зграде није се извршило глатко, и ако је она дигнута путем чисте приватне предузимљивости турскога урођеника а београдскога грађанина Голуба Јањића. Опомињем се како је непокривена зграда, тек мало одмакла од темеља, морала да дуго времена стоји изложена киши, ветру и снегу и да изгледа на развалину, и како је опет српска дипломатија тога ради трчала по Порти и по Јилдизу у Цариграду, докле се после дужег прекида није нашла повољнија одлука.

УП. Бардовачки чифлук. Оризиште бардовачко. Харемлик и селамлик-дворови. Економија и дохоци.

После подне 15-ог јула кренусмо се с колима из Скопља к западу у Бардовце, село и имање у кључу међу Вардаром (који долази са запада: и Лепенцем (који долази са севера), где се находи Авзи-пашин чувени Бардовачки Чифлук. Пут иде од Скопља к западу, тетовским друмом, паралелно са железницом али левом страном Вардара. Од Скопља ће имати око 8 километара. Колима се стиже за трп четврти сата.

Чим се изађе из вароши, пут иде међу артилеријским касарнама и стајама смештеним као логор одмах к северо-западу на вису иза града, с којега се може влада ги пуловима са севера и од Качанпка и од скопске Црне Горе. То је ваљда последња обранбена тачка Скопља. СОкренувши са градског скопљанског брежуљка к западу и к Вардару у долину сретасмо читаву гомилу турских