Годишњица Николе Чупића

94 А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ

то морао радити по једном плану и у једном правцу; морао је дакле радити по разуму, по закону, док се до тог појма закона нису могли узвисити фетишизам и политеизам. Тако исто монотеизам религије родио је монизам философије, јер и сва Философија тежи једном основном принципу, као и религија једном творцу.

Хришћанство је било она: уређујући дух божји, који је лебдео над узрујаном хаотичком масом првих времена средњег века. Спајањем тих многих народа у једну религиозну целину и везујући је љубављу и божанском добротом, хришћанство је дало тип потоњем развитку човечанства. Отуд и чвршће органско спајање и колосалнији размери његове снаге. Отуди револуције, које су старом свету биле личне или локалне, постале су у вишем ступњу националне па и козмополитске (в. УУејскег ХПИГ— 725).

Тако је хришћанство уносећи идеју слободе људске постало извор свих потоњих бораба за слободу, подстрек свих тежња слободи. Тим борба против папске јерархије била је уједно п борба за политичку слободу, а и крсташки и реформацпони ратови били су ратови за слободу. Слобода свих и свакога; сло- | бода народа, личности, ума, слобода кретања; — сви ти велики подстреци борбама за слободу потекли су из хришћанске идеје слободе.

Тако се по хришћанству највише и најбоље види релативност свега људског и онај пут којим ће све људско проћи у историји. Из мрака античког друштва родила је се светлост хрпшћанства; слобода је дошла прекаљена из ропства, човек из деспотизма природе, религије и државе.

а неона а алкана Дођо и“ аабјањааћи ла ова

РУТ УРУЧРИ

6) Уметности.

Кад је грчка уметност била у својим првим почетцима, постојала је већ хиљадама година египатска и месопотамска уметност, које су је обе довеле до високог ступња техничког савршенства и створиле многа величанствена дела. Грчка уметност не би била у стању да у тако сразмерно кратком времену достигне висок ступањ савршенства да није наследила старе цивилизације Египта и Месопотамије. А развитак грчке умет-

имао. Ње

на аса. У