Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 103

вела из веза тога система. Декарт, Њутн, Бојил преобразив је, учинили су те је учење о елементарним малим телима и постању свих појава њиховим кретањем постало основ модерне науке о природи; а нарочито се то учење добило из поучног спева Лукреција Кара. Тако је у данашњем материјализму добивено доста нових мотива и нових гледишта али круг основних питања остао је пепромењиво исти као што је био код старих.

_Али не само појам материје него и појам атома развијао је се даље. Место атома Лајбниц узима монаде, које се разликују од атома тиме што се атоми појпмају као телесно протегнути и узајмично непробојни, с тога атомизам води само механичком разјашњењу природе, док монадологија има динамички карактер. Лајбниц узима све у природи као стални развитак где једно из другог излази. На најнижем ступњу стоје голе монаде, чиј је агрегат анорганско тело, на вишем ступњу жива и одушевљепа бића, биљг и животиње, које имају органе живота, осећаје и жеље, а на највишем разумна душа у човеку. Го његово појимање само је обнова старе мисли, не само учења Аристотелова о три врсте душе у природи, него п назора Питагораца, који су разликовали четири ступња бића и живота у природи (вид. |. Наттва Сезећ. дег Рзусћојоглје 273). Материјални атоми Демокритови постали су код Лајбница душевни, сваки од њих свет за себе а сви монаде, а за престаблисану хармонију Лајбниц је узимао да их она држи у заједници, али нпје могао протумачити како могу душевне, дакле непросторне монаде, извести простор. То је учинио Хербарт, претворив монаде у реале. -

Тако је појам материје у оријенталним религијама био темељ развитка Философског матерпјалпзма у свима историјским временима, ма да је материјализам као философија могао тек онда наступити кад је научна свест разјаснила фундаменталну супротност физичког и психичког света. Дотле је се сасвим наивно тражио у материји и основ свега живота, душевних радњи као и телесних покрета — хилозоизам. Тако се за појмове оријенталних космогонија везују појмови потоњих ко-