Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 109

и на својој осовини и око сунца; по њему је п Филолаус (450) учпо да се земља за 21 сата обрне око сунца, што чини дан п ноћ, а тако и Никета Сиракузански и Клеант Асоски. Највећи поборник те идеје био је Аристарх Самоски (280), а највећи грчки астроном Хипарх |— 125) увидео је посматрањем да сунце није увек у једнаком растојању од земље, него час ближе, час даље и рачуном п посматрањем извео је да тај ексцентритет износи од прилике 21-ти део полупречника уображенога сунчаног пута. Тако је и он бпо врло близу пстини о елиптпчном путу наше планете да му није сметала заблуда о положају земље у центру света и њеној непомичности. Тако се и по томе види да идеја хелпоцентрике и обртања земље око сунца није природна консеквенца грчког развитка астрономије, да она није имала места у системима већине философа и астронома грчких, него да је била туђа, то јест унесена с поља, с пстока, пошто је наплазила на велики отпор п код александријских астронома. Из идеје обртања земље око сунца морала је изићии идеја да је земља округла. Пптагор је то признавао "из естетичких, Парменид из Елеје из геометријских разлога. Арпстотело је изнео и друге разлоге, као округлина земљине сенке на месецу а Птоломеј по том што је први обратпо пажњу па појав да се најпре виде највиши делови на лађама на мору, па после нижи. С обновом студије класицизма продирала је и идеја двојног обртања земље п хелпоцентрика. Никола Кузанус (— 1464) обновио је пптагорско учење о окретању земље. Коперник у своме делу Пе геуојитопћив отрита наводи Хераклита, Екфанта, Ппшкету Спракузанског, Хипарха, Тимохара, Арпстарха Самоског и Аполопија пз Пергама. Тако је Коперипк своју прву идеју о систему света добпо од Грка а нарочито се држао Иштагорског предања. Он сам позива се изречпо на два места из Цицера п Плутарха, која су га назела "била да размишља о крегању земље. Код Плутарха је нашао мишљења два Пиптагорца, с тога је доцицје црква узимала цело његово учење просто као једну досилпа Рућатогтса. Капде, безећ. 4. Мајела тив 190, 192, 218; Гаа јисовјау. Акадет. ХХШ с. 198; Гоој Сезсћ.