Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 119

Рјечнику из књижевних старина српских под соћ Ђ. Даничић тумачи да је та реч постала од средњевековног латинског зоса, зосадтит тј. рало, плуг или данак на орање земље, па завршује тумачење латинском речју пабивит јтитетјаттшт = житни данак. Завршујући циптате у потврду, којима се заиста тврди само да је то житни данак, Даничић упућује на реч сокалљникњ, хотећи тиме утврдити да обе речи имају исто постање и да су у сродству. Исто ово тумачење налази се и у Миклошића у његовом Гехјсоп рајаео-5гјоуепсо-ета есо-Ја тишт. Што се тиче речи сокаљинкњ читамо у Миклошића да је то сојопцз ди Еби ши соћ фасбиш репдеге деђеђа!, па. восатаппиз тј. насељеник или сељак који плаћа данак соћ, у средњевековном латинском названи хосатаппив.

Први приговор којп сте присиљени да учините овом тумачењима у томе је што се она нимало пне вежу с византијским установама и обичајима. Сви цитати Б. Даничића теку из предела источно-српских, из садашње Старе Србије и околних јој земаља. Тип крајеви у средњем веку никада нису живели под владавином западних феудалних обичаја. Међу тим те су земље често мењале владавину византијску за владавину словенску, а одавно се као поуздано зна да су се те промене сводиле на просте промене чиновника у администрацији вишој и нижој. Услед тога п пзузимљући једино разлике, проузроковане самим месним околностима (на што се, по свој прилици, обзпрала п византијска владавина) административни спстем, како се једном установио, није се више мењао, и непрестано је био онај исти који су у почетку установиле царске власти из Цариграда. Велико средиште Балканскога Полуострва, из кога су једанпут изашли закони, није се никада лишило свога законодавног угледа. Цариград није готово никада потпуно губио своју законодавну власт за цело полуострво, чак ни онда када му се некадашње царство распало било на вшпе малих држава. И како је неоспорно да је административни ред Вивантијскога Царства био различит од реда у западним европским државама, макар да је и једноме п другоме истоветна полазна тачка у римским правним установама, мало има прилике да се одржи тумачење горе