Годишњица Николе Чупића

ПН ан СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА

није ће одступање бити у томе што се овде за добар број епитета узимају турске и другв источанске речи. Објашњење је лако наћи у сећању да је велики број тих песама и узет из оне средине где се женски животи, и српски и турски, знатно додирују. Палилогија и поређење мање су овде заступљени, а колико их има одговарају примерима из народнога, певања уопште. Међу тим примера за понављање има повише, а нарочито код песама сватовеских и оних које поменусмо као засебан тип пробирања. |

Слик је и овде ређи и као случајан, а има га и на крају и у средини:

Чарна горо, пуна ти си лада, Срце моје још пуније јада —

Босиоче, босиоче, у ширину расти, Јер ћеш доћи, босиоче, старог свата власти —

Моји рани виногради Ни рађени ни грађени Босиоком посађени — — —

Свршетак обично није типски, нема нарочитога поговора. Само се у групи песама у којима се казује поменуто одабирање поента обично казује на крају, те се тиме цела песма и главна мисао њена осветљавају.

Етика и дидактика народне лирике не излазе из круга опште народне етике и поуке. Пошто се оне у лирици не могу извести из догађаја — јер по правилу и не треба да има у песми догађаја — то се обично казују непосредно. Али се махом тичу нежнијих осећаја човечјих, као н. пр.

Бог убио и старо и младо, Ко раставља и мило и драго!