Годишњица Николе Чупића

232. НАРОДНИ НАЗИВИ МЕСЕЦА У СРБА · у

Истина, ове се речи не чују све у једноме месту, него неке у једноме крају, а неке у другом.

По селима око Делиграда и Сталаћа рекне мајка виновима :

а. Берите дрва, сечко иде!

6. Док не пробе сечко нема лета.

в. Богојавци лед и мраз, ама сечко сече!

· Кад дође гроздобер тада ћемо да идемо у лојзе

да Кора мо гројзе.

д. Листопад ирође, зима дође.

У Враљском Округу прича народ о бабиним јарцима: Била нека баба и чувала јарце, па их при крају Фебруара истерала на планину, мислећи да је већ прошла љута зима. Бака као бака, испела се на планину, наслонила на тојагу, па у некој својој радости хтела да се подсмехне и наруга сечку, те поскочи с тојагом

рекне: ;

Кеч јарче на планину! Серу сечку брадурину.

Тада се, вели прича, сечко наљути те позајми од марта девет дана, и за то време његове продужене владе, сечко нареди северним ветровима и мразу, те наста страховита зима да пуца лед и мраз, и у том окршају сечковом смрзне се баба с јарцима. Прича. народ да п сада постоји негде на Шару скамењена баба с јарцима! По овој се причи и данас у народу зову бабини јарци она смрзнута снежна зрна што не личе ни на снег ни на кишу, а падају из облака обично при крају Фебруара и у почетку марта.

Око Пчиње и по Овчем Пољу, у Скопском Санџаку Косовскога Вилајета, још је у народном сазнању и коложек и коловоз; први означује време садашњега јануара, а други време августа, али већина народа зна да је овај месец гумник.

У Куманову ће рећи жене једна другој: Не знам сестрице што бидна овој, истече ми дете однадвор, не знам што да праву. | |

— Деца како деца, једев свакан:в зелениш и ошав, а врућина голема, коловос је с'г, та тој ти је.