Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 71

најдоступније и најприлагодније њиховим последницима у цивилизацији људској.

г). Азија не само што је мајка народа, него су се прво у њој развиле све оне биљке и животиње, без којих човек не би могао корачити у савлађивању пптомљењу. природе. На истоку су први пут припитомљене све оне биљке и животиње, које су биле као посреднице између човека и дивље, самосталне природе; оне су биле, тако рећи, пионири, који су крчили пут човеку у питомљењу. природе и земљишта, потребног за његов даљи развитак. Питоме су биљке прво везалв човека за једно место, где је помоћу питомих животиња могао први пут почети културу природе а тим и културу себе самог, где је могао основати државу и друштво п све остале Форме историјског живота његова, јер је Европа од свих делова земље најсиромашнија и у пропзводима земљишта и у општем богатству природе. На аклиматизацији почива сва привреда и сточарство Европе, па и сам један део њене индустрије, с тим и највећи део њеног цветања привреде и њене културе. Шпеница је пореклом из Месопотамије, јечам из Јерменске, пиринач из источне и јужне Азије, кукуруз из Америке, кромпир такође; пасуљ, грашак и сочиво из Азије; лебно дрво из јужне Азије и Полинезије; лимуни од 4-ог а оранџе од 9-ог столећа обрађују се у Европи; гранати, јабуке и крушке, трешње, брескве, кајсије и бадеми, урма, винова, лоза, кафа, теј, шећерна трска — пореклом су из западне и јужне Азије, Хине и Индије; тако и мускат, шафран, бибер и цимет. Памук је из Индије, лан из источне а конопља из западне Азије; абонос је из тропске Азије и Африке, махагон из средње и јужне Америке. — Из Индије су бик, свиња, слон и кокош; из унутрашње Азије коњ, магарац, камила, псето и говече; из предње Азије овца, коза и пчела; пз Хине свилобуба; из Америке лама, тапир и кохенила.

дј. Из Хине су пренели Млечани у Европу прве почетке штампе; из ње су у 6 стол. донели свилобубу грчки калуђери под Јустинијаном, која се у Хини гајила још од Хоанг-ти-а. Од ње су добили Арапи бусолу, Од којих су је примили и Европљани после [ крсташког