Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА

озни, а требало је особених историјских прилика што је хришћанство, најчистија есенца свих старих појмова, и развитака, лошло до светске религије. По томе се хришћанство разликује од свих претходних религија што је оно било највише историјска и социјална религија, то јест оно је било плод историјског а не само

"природног развитка, како су биле античке природне

религије. Појав хришћанства и његова величина могли би се потпуно разумети тек кад би се потпуно разумеле све оне особене историјске прилике, које су извеле хришћанство до светске религије пи кад би се могли похватати сви они конци који везују хришћанство за све појаве античког доба а нарочито за религије његове. Тако би се увидело да је хришћанство зрео плод свега историјског развитка свих античких народа, од Египћана до Грка и Римљана. Сви су они суделовали на зидању импозантне историјске зграде хришћанства; сви су они допринели својим религиозним и етичким идејама и својим социјалним стањем да хришћанство буде оно што је — регенератор љулског живота и људске историје.

Култ и цео спољни склоп хришћанске цркве са свима церемонијама и обредима узет је из прехришћанског света, а најважније декретоване догме са конститутивних сабора Никеје, Цариграда и Халкедона са целим основом хришћанске теологије носе египатски

утисак, основ им је египатска теологија. Озирис је

искупитељ, спасилац, судија живим и мртвим. Стари Египћани појимали су цело уређење земаљског живота а нарочито нилску државу само као завод покајања за прељудске грехове. Отуд и учење Питагоре: наше је тело тамница и гроб душе за кајање старих грехова. Постанак и битни основ хришћанства је у апсолутној идеји божанског принципа, до кога је већ дошао био један део семитске расе — Јевреји. Хришћанство је као идеја изашло из семитског народа а семитском је народу припадао и онај који је националну религиозну идеју усавршио и дао јој своје име. И саму његову науку проповедали су овде онде по неки мудраци израиљски а морал школа Хилела и Гамалијела није био нижи од морала његове религије. (Уздпоћ 1.