Годишњица Николе Чупића
' 7 '
КРАЉЕВИЋ МАРКО 85
Марко није пропуштао да слави своје крсно име
ни кад је међу Турцима, па и на бојном пољу. У Вуковој песми „Марко и Мина од Костура“ 161.) у борби пред Кара-Оканом у арапској покрајини, Марко вели цару:
„Господине, царе поочиме! Мене јесте сутра крсно име, Крсно име лијеп данак Ђурђев; Већ ме пусти, царе поочиме, Да прославим моје крсно име Но закону и по обичају“...
У песми Вуковој „Турци не даду пити у славу Божију“ (У, 20) Марко се јавља као бранич народних обичаја. У њој се прича како су се Гурци за владе деспота Ђурђа Смедеревца толико осилили, да Срби нису смели ни крсно име служити, нити се у самом Ђурђевом двору, а у присуству »аге Берић-аге“, смело пити „у славу Божију“, него Ђурђе крадом шаље љубу »доље на сокаке“ с купом вина да је понуди првом „кога види од Србаља“: | удакуни га Богом великијем.
И нашијем крснијем именом,
Да напије у слави Божојзи“. Јерини је срећа донела да сусретне „незнана јунака“ |Маркај), који не хтеде „на друм пити вина“, већ улази у Ђурђеве дворе, те довикује Бурђу:
„ Ђе си, Ђуро, изнеси ми вина,
Од Бота је велика треота,
А од људи зазор и срамота.
Код оваке части и господе
Да се мукло испијева вино,
Јер се Србљи научили нису,
Вино пити, а мукли стајати“.
И Марко је дохватио једну купу вина п, пред изненађеном господом и агом,
Рече ријеч: „Браћо, да пијемо Сад најарву у слави Божојзи“
·" Помамно скочи Бећир-ага на Марка да га погуби; но
„силан је Турчин, али бољи Марко“, те савеза Гурчину
_руке и привеза о дирек, говорећи српској господи:
„Ајте сада, пијте и благујте И ришћачмски закон испуњајте.