Годишњица Николе Чупића
86 ГОДИШЊИЦА
И ако смо изгубили царство, Душе наше губити немојмо“.
Песма се завршује стихом: Тешко Србљем, ђе им није Марка“.
6. Марко је вазда волео џи поштовао своје родитеље, а нарочито своју „стару и милу“ мајку Јевросиму.
Марково поштовање према оцу, краљу Вукашину, потврђује нам народна појезија на више места; у њој
нигде не видимо да се кадгод огрешио о своје синовље_
дужности према оцу. А Вукашин, напротив, није никако волео свога сина Марка, а често је према њему исказивао своју мржњу и непријатељство. Народни мотив
непријатељства између Вукашина и Марка нема потврде
у историјским изворима. У томе, што Вукашин, прогласивши себе краљем „земљи српској и Грком и западним странама“, није и Марка прогласио „младим краљем“ и наследником престола, као што су то Немањићи чинили, неки би хтели да виде у томе узроке непријатељства између оца и сина.
Мотиви Вукашинове мржње и непријатељства према Марку јако су истакнути у народној појезији. О томе,
као и о Марковом поштовању према оцу, поменућу ове песме:
Вук. П, 32., 33., 56. и 57.; Џетран. 17.; С. Милут. 69. и 156. Филип. 2. и 5.; нар. прича у Вили- 1868; Гр. Николић
34.;: Маћпса Нтр. П, +—6; Јордан. 2. п 3. Качан. 137
У Вуковој песми, „Смрт Душанова“ (32), кад цар Степан на самрти оставља царство и сина Уроша у аманет Вукашину, овај се тужи на свога сина Марка и окривљује га: |
„Мили куме, српски цар- ЛЕР Није за ме твоја царевина...
Јер ја имам сина самовољна,
Сина мога Краљевића Марка,
Куд тођ иде, никога не пита,
Ђе тођ сједне, свуђе пије вино,
А све ради, кавгу да .огради“.
У варијанту Петрановићевом, у коме цар Степан поверава царство и сина Марку, налазимо једини пример где Марко окривљује оца, говорећи за њега да је „про-
48 Зе