Годишњица Николе Чупића
ПИ У И ДУГ 47
По А
»
Уа
змај . (ДЕН РУС >“ Ен ~ А
КРАЉЕВИЋ МАРКО 93
А не знамо, ко је јунак бољи; Ходи, Марко, да се обидемо. да с' на остре ђорде ударимо“...
Но Марко му вели да се прође јада и белаја, него да сачекају Гурке и ударе на њих, па ће се видети ко је бољи јунак. То и бива, и Марко несумњиво излази као бољи јунак, те спасава Андрију кога су УУ савезали, и учи га како ће сећи Турке:
Тад Андрија посјекао Турке; И како их тад почео сјећи,
Не престајд докле их трајало.. Али Марка све чини бољега...
Одатле су се здраво дома вратили:
И свакаква донијели блага: Добрих атах и скупијех рахтах, А највеће братинске љубави;
· Те их оба мајка загрлила. Од наске јој хвала и поштење, Кад је била јунаке родила.
У неким се песмама мегдан између Марка и Андрије састоји у гладовању и подношењу жеђи; но иу томе Марко односи победу. Уз тај мотив долази обично и мотив о Андријној смрти: кад Андрија посустане од глади и жеђи, па хоће да закоље коња да се крви напије, Марко га шаље у механу неке крчмарице, где га Турци на превари убију. Завршетак је редовно: Маркова освета Турцима и крчмарици. Такве су песме: Вук. УГ, 17 ; С. Милут. 6. и Филип. 5. У Богишићевој песми 6. |„бугарштица«“) прича се како су се браћа, за-
вадила око плена, па Марко убио Андрију. Ту је врло
лепа и нежна порука, коју Андрија на самрти чини своме »брајену“ Марку: да мајци не казује истину,
већ како је он „обљубио једну гиздаву девојку,“ која
му је дала „много биља непознана“ и „онога винца од забића,“ али да му се мајка може ускоро надати. И у песмама из От. Србије и Маћедоније налазимо
"мотиве тражења заробљенога „брата Андријаша«“ и ње_гове смрти у механи крчмарице Маре или Неде |в.
песме у Качан., као и мотив супарништва између Марка и Андрије, или брата Маринка. У Јордан. 12. прича се, како су се браћа завадила око „убаве моме«: