Годишњица Николе Чупића
102 ГОДИШЊИЦА
јавља као заштитник и избавитељ девојака и царевих кћери од арапских насилника.
Вук П, 62. и 65. С. Милут. 137. Мажур. стр. 86. Петран. Ш, 16.; Мапса Нтђ. П, 141.; Јордан, 29. и 23.; Качан. 121. и 193.; Бр. Милад. 123.
У првој Вуковој песми „Марко и 12 Арапа“, кад
је Марко био у Арапској, „покрајини љутој“, допаде
му под шатор робиња девојка, преклињући га:
„Богом брате, Краљевићу Марко! Вишњим Богом и светим Јованом! Опрости ме данас од Арапа;
У троје сам допадала руке.
Ево данас, орате, у четврте,
Међ' дванаест браће Арапчади; Не држе ме, ко се држи робље, Већ ме бију троструком канџијом, Нагоне ме, да им лице љубим; Не могу их јадна ни гледати,
А камо ли, да им лице љубим.“
Марко све сажали на њу, прихвати је за руку, посади удо десна колена“, огрте је коластом аздијом и понуди чашом вина, говорећи јој:
„Данас те је огрејало сунце, Кад си дошла к мени под шатора,“
Но да видиш 12 Арапа: допадоше Марку, говорећи:
„ Кујо једна, Краљевићу Марко ! Ти ли поста други цар на земљи, Да отимљеш робље од Арапа 2“
па потргоше сабље, исекоше конопце на шатору, те шатор паде на Марка. Плануо је Марко „као ватра жива“, поскочио и дохватио се Шарца, а девојку баци за се на Шарина, па потрже сабљу те исече свих дванаест Арапа. Одатле се „ману преко поља равна“,
дође у Прилип и доведе мајци робињу, говорећи јој:
„Јевросима, моја стара мајко!
Моја мајко. моја слатка рано! . Ево мати. Богом посестриме,
Ран' је, мајко, мене каконо си,
Удоми је, кано чедо своје,
Да би, мајко, стекли пријатеље.“
12) и + 4
~
. А Х ~ ја , ево па с ИМ ЊИВА ЗА јез
ко Фе % Кени Мен 4 ој о. ла.
" б ВО С ДРУАС а а
<=
КЕ, 7: у Зи '4 5 3 3