Годишњица Николе Чупића
|14 ГОДИШЊИЦА ~
црвенијем;“ брине се о њему и његову одмору. Но и Шарац је Марку био веран и силан савезник; он бди над Марком кад уморан спава; он му помаже у боју и на мегданима; он испуњава сваку жељу и наредбу свога господара. Уместо набрајања оних места из народне појезије, у којима се огледају ови другарски и пријатељски односи између Марка и Шарца, навешћу само песму из збирке Филиповићеве „Марко п бан Свилајин.“ У њој Марко, полазећи бану Свилајину на мегдан, вели своме Шарцу:
'
4 ЈА рат 5 ЗУАТА БАТОНА
„Шарац коње, десно крило моје! : Бил' се мого поуздати у те | И у твоје ноге све четири7 3 ј Проминит ћеш данас господара, 4 Јашит ће те вира некрштена.«“
А Шарац му овако одговара:
„Господару, делибаша Марко! : Пусти мени узду на слабину, 4 Да кајаси по колиних туку, Па се држи седла и серсана, | - 2280 Па прихвати гриву за стримена, Само гледи, што ти Шаре ради. Кад је ока зоби дукат била,
Сви јунаци коњма узмакоше, Ти си мени примицао, Марко; Та ја нисам зоби пожелио.“
а пећи де а о СРЕДА
Оваква места Шарчеве верности п Марковог пле- | менитог опхођења према њему често налазимо у пес- _ мама из Ст. Србије и Маћедоније. Од њих ћу нарочито поменути песму из Јастребова, стр. 192. и песму из Јорданова, бр. !1. „Марко и Шарца коња.“ У овој другој Марко шаље Шарца у „Леђана града“ и учи га, како ће му довести Леђанку девојку, што Шарац тачно извршује. —
Меди Баје из ма а +
3.
Тако изгледа она друга страна Маркове слике, какву нам је народ насликао у својој епској појезији.
Мора се признати да нам је та страна показала. Марка као човека светла и узвишена карактера, обилато обдаренога племенитим и витешким врлинама,“ које је нештедице примењивао на корист и помоћ својих ближњих. Она нам у исто доба јасно показује, на.