Годишњица Николе Чупића
КРАЉЕВИЋ МАРКО 119
_вача. Такве су понајвише оне црте о лику и изгледу Марковом, који је као велики јунак требало да изгледа у извесним моментима натмурен, зловољан, страшан, с великим, дебелим и црним брковима, те се чинило као да у зубима држи јагње од пола године, итд. А многе су црте дошле од ступња образованости и индивидуалног схваћања појединих певача. Тако би се зар могле протумачити и црте, које чешће сретамо у појезији: да је био самовољан, јогуница, инаџија, кавгаџија, осветољубив и друго којешта. Вуков певач |П 32. вели за Марка да је „самовољан,“ те му се и отац на то жали:
"ПИ ЛИР
СРЖ И
Зи еј а оса
"
МР ТАЊА,
„Куд гођ иде, никога не пита, Ђе гођ сједне, свуђе пије вино, А све ради, кавгу да огради“.
Али црте, које нам по кадшто износе Марка као лукава и вероломна, или и у одвратној грубости и суровости, бацају доста тамну сенку на његове лепе особине и врлине. Тако у песми Вук. П, 63. „Маркои кћи краља Арапскога“, видимо Марка вероломна и сурова, јер убија Арапку девојку која га је из тамнице избавила, а којој је обећао и заклео се да ће је узети за љубовцу; но Марко се за тај грех каје и гради задужбине. У песми Филип. бр. 19. „Марко и бан од Випера“,
_дивљачки се свети својој неверној сестри Јелици:
Ухвати је по свиону пасу,
Па је хити на мермер калдрму: Разлети се на сто уштрупака... Јелици је очи извадио,
Задио их себи за калпџпака...
ПР о | ДР МИА ПР СР ЛУСИ ИД у,
па у дивљачкој суровости не поштеди ни њено дете, _ свога „сестрића Цвијана“, већ га дохвати,
Па га баци небу под облаке, На бојно га копље дочекао. На копљу му.срце износио...
__Оволику суровост певач је покушао да ублажи разло__ гом: » Од зла рода нек није порода“. У песми Вук. П, 66. „Марко ин Муса кесеџија“ одсеца „руку до рамена“ Новаку ковачу, који му је сабљу саковао, да не кује __више „ни боље ни горе.“ А у песми 58. „Марко и Фи-