Годишњица Николе Чупића

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 155

пада с тате пође ===

Данској, ако се народ тога краја гласањем изјасни за "то. Ово је усвојено по савету Наполеона 11. Али до пштања народа није дошло, јер Пруска не беше више вољна да напушта што је заузела. А 1878 одрекла се Аустрија и Формално тога захтева пз прашког уго" вора, без сумње зато, да се не би то начело питања народа применило кадгод и на Босну. И данас дански народ у Шлезвигу мучи исте муке, да очува народност своју, какве мучи и наш народ у Босни, Херцеговини и земљама под Маџарском, да би себе очувао. И.. каква фаталност ! међу најхрабријима који се под аустријским орлом борише у оним ратовима противу Данаца — тамо око Вејле, и око града Фредерпције у Јиланду, и на мору код Хелголанда, — беху синови народа српског !... Зле _ ди си службе вршио, јадни народе српски...

| После ових несрећних ратова, из којих је Данска изашла изнурена и смањена, тражила се накнада у утвр_ ђењу унутрашњега реда, у оспгурању сталнога мира · споља и културном раду. И одиста се земља брзо опо__ рављала и напредовала у свима правцима — поред свих " парламентарних тешкоћа, које су за дуго година ства__ ране услед страсности и нетрпљивости партијске борбе, ј и поред тога што се неко време и границе устава пре_ корачивале. Пре свега, морало се приступити ревизији “ устава, јер сад пошто су изгубљена херцегства није _ било потребно имати два парламента (један за Данску __а други за заједничке пословеј, као што је дотле било. _ Г. 1866, месеца јула, краљ је потписао устав којп и _ данас важи и пови име „Дански ревидирани Основни __ Закон од 5 јуна 1849“. Измена | управо учињена само __ у једној тачци — у питању избора'и карактера гор__њега дома (Бапдаз по). После овога прешло се на ле__чење зала, која су иза рата преостала, и потпомагање __рада по свима гранама, на подизање земљорадње, инду-

'

ас вео , а " % “. о У у а х и А 57

ЦК

_ на исушивање бара, пошумљавање предела, засађивање _ јиландских пустара; у а с О Е и на~

| имали бисмо у многом о да се (гледамо на Данску 3 „из овога времена, а особито на њен реформаторски рлад

_ по струци просветној и пољопривредној. Та је земља нашла пута и начина, да за релативно кратко време