Годишњица Николе Чупића

168 ГОДИШЊИЦА

слобода, пре свега. Она пише просто — ничега усиљеног и реторскога код ње — али слатко. Оно што јој стилу даје дражи јесте јако уверење њено, да је истина што брани и предлаже; и одушевљење којим заступа своје погледе. Треба је видети кад говори, и када то одушевљење овлада и оком, и покретима, и гласом њеним. Некаква унутарња светлост је озари. тада; око јој запламти, смежуране црте њенога лица испуне се младошћу, глас јој добије мушке звонкости. Постане сасвим друкчија; ни налик на ону скромну баку коју видесте пре но што се попе на катедру. Још једном слушао сам другу једну госпођу која се, докле говори, толико преобрази да постане, рекли бисмо, и већа и лепша и млађа. То је госпођа Сутнерова, писац познатог романа „Доле оружје«, и чувена агитаторка за ствар отштега мира. Никад небу заборавити онај дивни призор када се године 1896 приликом излета чланова Међународног Парламентарног Савеза на Ђердаш, чији се прокопи онда свечало отвараху — госпођа Сутнерова, баш онога тренутка када наша лађа излажаше из новога канала на гистину поврх Фетислама, — диже и стаде симпатичеким гласом говорити: како је лепо прослављати техни:ке успехе и победе људског ума над силном природом, али како не ваља заборавити ни то да срећа човечја не лежи непосредно у тим успесима, нити у матријалним олакшицама живота, него у условима друхчијег, моралног, карактера; како треба кућним ваститањем, школом и књигом радити да се у народима утвђују и цене врлине, а међу народима да буде слагађа и правде. Лепе речи Сутнерове одбијале су се о елене кршеве три државе, које се онде међе, и прелтале у мелодичне одјеке. Сви смо били очарани...

| Елен Кејова је онога вечера говорила о (отреби да раденице по фабрикама буду заштићене. Тлазећи од поставке Ничеове, да је данашњи човек мос између животиње и једнога вишег човека, и да се а, путем одабирања (селекцијом) и применом паметнк начина васпитања, може не само душевно и телесно уавршити, него, донекле, и свој нормални тип у празу на боље изменити, изводила је да се над сваким фругим питањем издиже по својој важности питање!роцзвођења