Годишњица Николе Чупића

176 ГОДИШЊИЦА

1811; Улазак Александра Вел. у Вавилон, велики рељеф из 1812, којим је требало украсити једну дворану квиринала, приликом дочека Наполеона 1; Јутро и Ноћ, два врло позната рељефна медаљона, из 1815; Венера, 1816; Пастир, 1817; Лорд Бајрон, 1817; надгробни рељеф г-ђе Шуберт, лик супруге данскога посланика, у Риму и пријатеља уметниковог, из 1818; Слижареве Грације, надгробни споменик Апијанија из Милана, који

се одликовао као сликар женске лепоте, из 1818; Мер-

кур, убица Аргусов, 1818; Кнегиња Барјатинска, 1818, итд.

Јула 1819 ишао је Торвалдсен у Данску, раставши се први пут с Римом. Ударио је на Швајцарску, јер је желео да се у Луцерну договори о изради споменика, који му је био поручен, и који је требало дићи оној чети Швајцараца што је, 10 августа 1792, изгинула бранећи Тиљерије. То је познати Луцернски Лав. Торвалдсен је дао скицу, а његов је ученик Бисен израдио модел. На самом месту, уметник је дошао на мисао, да се лав уреже у природној стени која се ту узвишавала, и то је извршио швајцарски скулптор Лукас

Ахорн. У Копенхагену је дочекан врло свечано. Данци.

су се поносили тако славним суграђанином својим. И

двор и грађани чинили су све могуће да му бављење у месту рођења буде што веселије. Гада је од градске управе добио велику поруџбину, да обновљену цркву Св. Богородице (Могге ОПате) украси скулптурним делима. Августа 1820 крене се Торвалдсен натраг у Рим. Али је уз пут, преко Берлина и Дрезде, сврнуо у Варшаву. Хтео је видети место за колосални коњанички споменик кнеза Јос. Поњатовског, који је у битци код Лајицига погинуо. Споменик му је био наручен 1817. Узгред ћемо рећи да су овај споменик Руси 1830 године, баш кад је готов био, после угушења пољске буне, одвукли; и да се, кажу, налази негде у Русији као кип Св.

Ђорђа). Том приликом наручило му је „Друштво при-

јатеља науке и лепе књижевности“ да изради статуу Коперникову, која је, такође, свршена и подигнута 1830.

Из Варшаве оде Торвалдсен у Кракову, опет зарад једног лосла; одатле у Тропаву, где је тада био конгрес немачких кнежева, и где му немачки (аустријски)

') Адо Ковепђега: Тћогмајзеп, Лајпциг, 1896 стр. 61,

ПА оће С АВАА ДАЗАС > 9.