Годишњица Николе Чупића

У ЗН %

178 ГОДИШЊИЦА утицајем свога пријатеља и заштитника, Лудвика | Баварског. Нови се правац огледа, на пр., на споменику Максимилијана [, на статуама Гутенберга и Кристијана ТУ. Нису то више копије класичних дела, са старинском ношњом; уметник сада репродукује типове из времена којем припадају.

Године 1838, Торвалдсен напушта Рим, где је век вековао, и враћа се на Север, отаџбини која га ро-. дила. Било је нешто разлога и у ондашњим приликама Италије, што се на овај корак решио. После Француске Јулске Револуције, у Риму су били огорчени на Французе, те је постало незгодно за грађане Француске а поред ових и за друге странце, да тамо живе; а осим тога, беше се 1837 појавила п колера.) Али главни разлог овом сељењу треба тражити, пре свега, у оној жудњи, која обично овлада људима под старост — жудњи за завичајем, за местом на ком су се родили и где се провела прва младост, која је, ах! тако слатка кад се у вечеру живота на њу мпсли! Последње дело, које је у. Риму свршио, беше Вулкан. Као какав владалац, путовао је Горвалдсен. По заповести краља данског чекала је у пристаништу Ливорна једна државна фрегата да прими њега и дела његова. У Копенхагену, где је стигао 17 септембра 1838, био је краљевски дочекан. Радост народа и љубазност двора нису имале граница. Посета, ручкова, грљења било је више, него што је старост могла са задовољством поднети.

Торвалдсен је и овде наставио рад. Да би мирнији био, и више времена за рад имао, склонио се код. својих пријатеља, барона Стампеа и његове духовите _ госпође, који су становали на свом имању близу Ко- | пенхагена |у Музбе). Ту, у том идиличном месту, на плавоме Сунду, вратио се уметник својим аморима и рељефима из старе митологије, који му предмети 3 увек мили беху; али је радио и на другим делима, 0осо- _ бито на стварима за цркву Св. Богородице. Он је до краја живота био врло вредан. | |

Није дуго потрајало, а Торвалдсен зажели да још једном види Рим. Нешто од ствари и модела његових остало је тамо, па се и то намеравало пренети у Данску. _

1) Козепђеге, стр. 1,