Годишњица Николе Чупића

5 а и

у

И 180 ГОДИШЊИЦА

скоро био подетињпо; али дела тога времена не показују ни најмању посусталост маште, творачке снаге или руке његове. Он је радио младићском вредноћом до самога момента кад му се геније смрти, којега, је он тако често п лепо у мрамору резао, жалостан, приближио и ставио своју лаку руку на њ.

Марта 24, год. 1844, није му било сасвим добро; осећао се уморан, јер прошле ноћи није добро спавао, алп је ипак ушао у свој атеље. Радио је па великој бисти Лутеровој, која је требала да украси предворје · цркве Св. Богородице, — кад домаћица, његова пријатељица, госпођа Стампе, која се беше забринула за њ, приђе да га позове на ручак. Није могао отказати љубавни позив. Блато што је у руци држао, остави на. сточић крај бисте, и забоде палицу којом је моде-_ лисао. Свога атељеа неће никад више видети; а то је његов последњи рад који је остао недовршен, и поред“ којег ни један посетилац његова музеја не прође а да не застане, п не пусти се, за тренутак, у озбиљна размишљања. За ручком беше расположен, говорио је доста, и рекао, онако уз реч: „Сад баш могу и умрети: Биндесбел ми је гроб спремио.“ По плану и распореду његовог музеја одређено је да му гроб буде у самом дворишту музеја. Сам је желео да лежи сред својих. дела. После ручка је посетио позориште. Успут је срео Биндесбела, и Андерсена, чије је приче изузетно читао увек, и радо. У позоришту је имао место у партеру баш до Еленшлегера, такође свога пријатеља. Једна се. жена беше закаснила и Торвалдсен се морао дићи, да је пропусти на њено место. Кад се, затим, спуштао да седне, онесвестио се. То беше смрт. Тело је његово најсвечаније положено у једној капели цркве Св. Бого-_ родице, и истом 6 септембра 1848 пренесено у његов гроб, у музеју, који до тада није био потпуно готов ни намештен. у

Пошто смо овако упознали главније моменте живота Торвалдсенова, моћи ћемо, сад, убрзо, проћи кроз просторије његова музеја. Као што рекосмо, Торвалдсенов Музеј подигнут је на Дворском Острву. Тако се зове један мали простор варошки, на јужном дну пристаништа, онде, где је ово најуже, и којп опто-. чава један узан канал. Крпстијансхавн, предграђе што