Годишњица Николе Чупића

ИЗ СКАНДПНАВИЈЕ [89

живо и отмено, било кад молује озбиљне прилике и достојанствене типове из Библије или историје данске, бпло кад пам приказује какву сцену с пазара, у Италији, пуну живота и шаренила. Цртеж му је изредан. И Карл Блох је италијански ђак. Он је унео у данско сликарство питоричнога сјаја. Гдекоји су му таблоп од силнога ефекта, као на пр. „Самсон у Воденици«“ п „Краљ Кристијан ПЏу Тамници«.

И најновији, натуралистички правац, броји овде неколико, свакако најбољих, представника. На првом месту је П. О. Крејер (Кгеуег), ученик Бона-ов |Воппа, коме припада част да је у Данској засновао нову школу, први био који је младе таленте стао упућивати на озбиљно посматрање Природе и хватање оног што је у њој интересантно. Казао сам да је овај правац био под сталним утицајем Француске најновије уметности. Поред Крејера, из исте су школе у овој збирци и радови О. Бахеа, п Вига Јолансена. Доста одличних "младих талената нису се још удостојили да буду пуштени у ове галерије, и њихова би се дела морала тражити по приватним збиркама којих у Копенхагену има неколико, и великих. Уметнички је укус код Данаца необично развијен. Трговци-газдаши и индустријалци надмећу се ко ће пре купити за своју кућу дело каквог младог уметника, које су стручни листови похвалили, или је од жири-а, за време последње изложбе у дворцу Шарлотенбергу (где је академија уметности и где се сваке године држе, од ! априла до 15 јула, изложбе најновијих уметничких радова) награђено.

Поред старе збирке, својине грофовске породице Молткеа, која има ретких дела и од гласовитих страних мајстора, заслужују пажњу и приватне колекције Хирштпрунга и Др. Брамсена, са радовима уметника који, у најновије време, избијају на глас (на пр. Паулсен, "ивВ. Хамерсхеј, један оргиналан и рафиниран таленат. Обојица су натуралистиј. И држава, и општина престонице, чине доста за уметност, али опет уметници у Данској, чиј број није мали, живе највише од приватних поруџбина. Србијо, кад ћеш ти дотле доспети!

| Од вајара, у домаћем одељењу — да се вратимо муб_зеју — имају повише радова Ј. А. Јерихау, 1816—18838