Годишњица Николе Чупића

196 ГОДИШЊИЦА

још није било, нити је ћилибар употребљаван. Орнаменти су врло ретки. Грнчарије имаде свега два типа: повећи лонац, с више или мање суженим и врло де-

белим дном, гладак споља и само при врху оперважен_

скромном шаром; и ћаса, овална, округлога дна. Додаћемо још и да се Данска, као што учени људи (дански геолог Форхамер) доказаше, полако али стално, са, северо-западне стране уздиже, а на југо-истоку спушта. Зато су места, где беху насеља док трајаше камена, епоха, данас на северу, у Јиланду, удаљена од обале морске, уз коју су некад непосредно лежала (на пр. сметлиште код Ертебала је сада 1100 стопа далеко од Фјорда), док су на југо-истоку утонула у море или блатишта која постадоше близу њега.

У млађој епоси камена људи нису више становали само крај мора, нити се исхрањивали једино риболовом и дивљачи. Њихова насеља беху расејана широм земље; а у неким пределима, као на пр. на мореузу између Сјеланда п острва Амака, где је Копенхаген, и средином Јиланда, као и на западној страни тога полуострва, била су врло густа. Она се сада обично простиру на брдским косама или падинама брегова. Земљорадња и сточарство постају сада важна животна средства. Од домаћих животиња, поред пса, налазимо и говече, овцу, свињче, козу, па и коња; а од жита пшеницу, јечам и ситну проју. Људи су пребивали у плетарама олепљеним блатом. На местима људских насеља налазе се често остатци старије и новије епохе, што сведочи да су насеља била стална.

Археолошке предмете ове епохе храни музеју три одељења (времена) која показују, како су се оруђа, којима се људи служили, поступно усавршавала, а донекле и како су се и погледи људски, нарочито религиозни, развијали за трајања те епохе. Карактеристично је по целу млађу камену епоху, да су сад "оруђа — и ако још увек од истога градива: камена и кости — финије израђивана, сложенијих облика, и увек углачана. При исходу њеном опажа се на Формама оруђа

и утицај металне културе, који је допирао с европскога.

Југа, где је већ владала употреба бакра п бронзе. Сад, у овој епоси, имаде више и развијеније орнаментике на грнчарији. Кићење, особито женскиња, јако је ра-