Годишњица Николе Чупића

198 | ГОДИШЊИЦА

самом крају ове епохе секира потиснута из употребе, и да се важношћу истакло шиљато оружје — мач, копље, стрела — јер је по гробовима тога доба више нема. На лепоту убојне секире, и њену добру израду, полагало се доста, зато што је била најважније оружје, и којим се човек онда највише дичио.

Места |(Фундови), на којима се налазе археолошки објекти млађе камене епохе у Данској, јесу сметлишта, која су преостала као трагови некадашњих насеља, заветине пи гробови. На такве су групеи у музеју предмети распоређени, држећи се увек кронолошкога реда, као предмети из насеља, гробова. и са заветина. У сметлиштима ове епохе налази се костију од свиње, говечета, овце и козе. Костију од дивљачи има много мање,

а мање су и количине шкољака. Нађе се и оруђа људ-.

ских, која су или одбачена или заборављена.

Највише и најлепших примерака ствари, нарочито оружја онога доба, скобљено је којегде у пољима на малој дубини, или у мочарима и блатиштима. Како је на оваквим местима ишчепркавано увек по више екземплара (2—50) једнога предмета — секира или мачева, тестера, длета или другог оруђа — поређаних једне до других, и најчешће лепо израђених, и неупотреб-

љених, дошло се до закључка: да су то завети (као римски ех џојој, чињени боговима, било у знак захвал-_

ности на каквом дару њихову, или из надања у њихову помоћ. Највише и најлепшега материјала има музеј из таквих налазишта.

Али што нарочито занима учене људе, јесу гробови пз ове камене епохе, и то не количином археолошке

садржине, која није велика; но због карактеристичних

особина, како самих гробова, тако и налазака у њима, као и због резултата, до којих се долази проучавањем овога градива. У дугом времену, које заузима млађа камена епоха, било је више врста гробница или гробова људских, које кронолошки иду овим редом: мале

гробнице |Пузвег), велике костурнице (В!евепзфиђеп), је-

диначни гробови и сандучаре.

Мале су гробнице најстарији и најпростији облик. С четири или пет тешких каменова ограђен је један мали простор, и озго наваљена опет повећа стена. Затим је то затрпано земљом, а хумка која је тако постала

ан са и а ДАЈЕ