Годишњица Николе Чупића

РА ГОДИШЊИЦА

ријског периода, из чега се закључити може, да су онда културна средишта тамо била. Од накита, нарочито пада у очи једна врста златне гривне (бгасјеафез (Ф'ог), која се сматра као специјалитет скандинавски. То је савијен обручић од металне шипке, с главом човека или некакве мистериозне животиње на оба краја.

Није мање обилно и занимљиво данско историјско одељење музеја, које је такође подељено на три повеће епохе — на старији и новији средњи век и ренесансе. Ста- _ рији средњи век обухвата време од 1000—1950 г. Највише материјала имаде од старих цркава. У најстарије доба су по Данској, као и свуда на Северу, хришћанске богомоље грађене од дрвета, и тек доста доцније почеше их зидати од камена и цигле. Ово одељење има поприлично ствари из времена, када је та друга врста = градње заведена, као што су: крстионице, олтари (0с0бито су интересни из Јиланда, са скулптурним шарама 3 п ликовима), многобројне кадионице, с натписима у рунама, реликвари, крстови, повези књига, окованих и искићених ливеним и емаљираним металом, итд. Сви ови објекти показују извежбану и лаку руку занаџије. _ У историјску епоху спада и доста камених споменика, с натписима у рунама. Има их из 1Х, Х и ХГ века. И новији средњи век, 1250—1536, дао је музеју мноштво ствари из цркава. Најдуже поглед заустављају неко- лико олтара, с обојеним скулптуријама, који датирају из краја те епохе; а и други неки објекти — кадионице, реликвари, крстови, итд. — очитују и леп укус, и доста развијену уметност. Збирка оружја и кућног намештаја, — столица, столова, скриња, долапа — доста је богата. Одељење ренесанса, 1536—1680, има изврсну збирку разног оружја, којим се тада служило; лепу колекцију ћилимова, с ликовима данских краљева, који су рађени у ткачницп Кронборга (1581—1584); постеља, столица, наслоњача, женског накита, чаша и кашика од орао грнчарије, брава, итд.

Излазећи из овога музеја, помислио сам: да ли ће и Србија икад имати ма и приближно тако штог Видео сам богатијих и сјајнијих историјских колекција, али. се никад нисам осећао тако постиђен помишљу, како | смо ми у тим стварима далеко изостали иза културних _ народа, као што то осетих, када се с овим музејем

ж

поима

а „иу

%

ме