Годишњица Николе Чупића

91() ГОДИШЊИЦА

дубова, који вечито шуме, као да међу собом шапућу некакве приче из прошлости; дуге, дуге усамљене алеје, на које падају, кроз грање и лишће просејани, колутови немирне светлости; многе статуе и бисте од камена које, на равном одстојању, стоје немо, на киши и сунцу; тихо језеро Есромско, с неколиким расушеним чамцима уз обалу, на којима се одавно нико возио није ; поглед на шуме — Недебо и Гриб — што тамо далеко тону у плаветну измаглицу: — све вам то производи некакав Верленовски, Метерлински штимунг; спопадне вас некаква језа која вам није непријатна, знак да кроз поезију природе назирете вечност. Зарад те поезије вреди овде свратити.

Од Фреденсборга до Фредериксборга нема више од осам километара. Овај је замак сто година старији од првога; а подигнут је на малом острву, које лежи уз обалу једног шумског језера, близу Хилереда, главне вароши среза Фредериксборшког. Гу се дизаше један старији, мањи замак, у ком се родио Кристијан ТУ, па је краљ овај на место његово саградио (1603—1623) велелепни двор Фредериксборг, где је у срећним и несрећним данима својим боравио. Од свих многих грађевина, које је тај владалац подизао, ово је најлепша и најимпозантнија. И она је у стилу холандског рене-. санса, од црвене опеке, с ивицама и украсима од белог камена пешчаника, и носи на себи забате и торњеве,. који су својствени овом стилу. Величини и спољњој лепоти двора одговарао је унутрашњи сјај. Салони беху обложени скупоценим дрворезом, застрвени сјајним гобелинима, декорисани таблоима првих савремених страних мајстора. Али једнога дана, пред Божић 1859, пламен прождре све — на грдну и општу жалост народа данског. Но срећом беху сачувани планови првобитне грађевине, те се по њима могао двор обновити, п могао му се дати, у свему, првашњи облик. Реновирање су извршили (осамдесетих година) архитекти Мендал и Хајнрих Хансен, а потребне су суме скупљенев од народа прилозима. Највећи је прилог био Јакова К. Јакобсена, пивара, који је дао 600.000 круна, али под условом да замак постане Музеј за народну Историју, онакав какав је у Розенборгу, само већих. размера. Појмљиво је да се такав музеј не ствара брзо,