Годишњица Николе Чупића

212 ГОДИШЊИЦА

ношљивој лепоти бреговптих предела око Архуса; о томе како је Категат, и предео поред обале јиландске издашан на добрим морским раковима, и како су изврсне Фореле, што се лове у Маријагер-Фјорду.

Сви путници, мало и велико, беху на крову брода за све време вожње, која трајаше око три сахата, јер се чевето пристајало уз обалу. Море беше љубичасто плаво, а вече северњачко, прозирно. Меки сутон обавијаше целу природу, земљу и море. Лиснато грање шума и паркова, дуж обале данске, треперило је од светлости сунца, дуго још по заходу његову. Ноћ је на Сунду дивна, и многи су је дански песници опевали. Један Данац ми на лађи рече, да је Сунд увек, и у свако. доба године, леп; да га ваља видети и под јесен, кад вали његови узму мрки тон, и пенушају; кад шуме на обали постану суморније и мистериозније, а небо провидно као стакло. Обала од Хелзингера до Копенха-_ гена јесте венац брежуљака који су — чини вам се, кад их с лађе посматрате — тако у реду похитали, одонуд, из средине Сјеланда, да виде море, па се лепотом његовом запањени ту зауставише. Неки бу покривени питомим и обделаним њивама, а већина их је шумом обрасла. По дубодолиницама њиховим растурена су рибарска села, варошице и купатила; а по стрменима хиљаде дивних летњиковаца и вила најразлич-. нијег стила, које из паркова и цветних градина надвирују на море и огледају се гиздаво у њему.

На Сунду је увек врло жив промет, и то увеличава задовољство путовања по њему. Стизалисмо и сретали пароброда путничких, који врше службу дуж обала Данске и Шведске; великих једрењача, које носе храну и стоку из далека; парних бродова с три и четири димњака, што путују у Америку и Индију, или отуда, и из даље, долазе. Сунд је пут који веже Источно Море, и земље које на њ излазе, с великим морима на Западу, и далеким светом. |

Што смо се већма приближавали Копенхагену, сутон је постајао гушћи. На оној страни, пред нама, бљештало је небо од електричне, варошке светлости, а на њему су се обележавале велике црне силуете од високог кубета Фредерикове цркве, звонаре Св. Опаса, | и још неких торњева. Прошлисмо поред Дуге Линије,