Годишњица Николе Чупића

24() ГОДИШЊИЦА | == а Турцима. У Поменику знаменитих људи (203) Милиће- _ вић узима Јелечанина Радосава из Матаруга, близу. Жиче — који је обично држао друм од Карановца ка Пазару — и војводу јелечког Радосава као једну лич- ност. Напротив, ја држим да је ово мишљење неосно- _ вано и да су то две личности сасвим случајно истога имена. Ево за то разлога: Положај јелечке војводине ми смо неоспорно утврдили на левој страни Г. Ибраип на Рогозну. Јелечки војвода могао је стражарити само на друму од Новога Пазара ка Косову и од Пазара на старом (дубровачком) друму ка Нишу. У Деловоднику Карађорђеву не помиње се никако Јелечанин, већ само јелечки војвода и Радосав Јелечки, а то није једно исто. Међутим Вујадин Проловић, чије се причање до сада показало као истинито, каже да је војвода Радосав из Требића, и да је при нападу на Мавриће био и Радосав. Чича Арсеније Милетић (сада из Међуане | ср. прокуп.), унук војводе Радосава, допуњује причање старога Вујадина овако: „Мој деда Радосав звао се војвода јелечки, а досељен је од некуда из Западне Мораве, пре 1800. године, у село Требиће. Ту се оже_нио, а узео је за жену Аницу, сестру Борђа Кепића, из села Камена, и с њом је имао три сина и једну кћер. Када је букнуо устанак, Радосав је скупио више од 20 људи и с њима ишао по нахији, те бранио Орбе од Турака. С војводом Радосавом били су Милић Ковачевић, Мијаило Вукадиновић и Јевта Ковачевић, сви из Гребића, а остали су били из других села. Ја нисам деду Радосава запамтио, а његову жену Аницу и ову тројицу јесам, и они су ми причали да је Радосав ратио на Пазару с Карађорђем, и на другим местима. Радосав је умро у селу Требићу од прилике 1826. године“. _

О Павлу Цукићу, који је први покренуо устанак по Горњем Ибру и подигао шанац на Рогозну, нема више помена у овом крају за годину 1807. У Поменику знаменитих људи Милићевић каже: „..држао је под собом жЖупу крушевачку седећи кућом у Трсте-

„—— 34

Да |

ха

' Радосав је оставио синове: Саву, Милету и Ђорђа и кћер Марту. Најстарији Сава погинуо је у Пазару код Петрове Цркве и ту је сахрањен, убио га је некакав Турчин из пиштоља, пошто је на Копаонику било ограни- а чено. Савин син је остао у Турској и живи сада у Кончулићу; Милетин син Арсеније живи у Међуани, а Ђорђеви унуци у Трнови. Милета је умроу Требићу, а Ђорђе у Трнави. по“ ЗИШ

5 “ЈЕ