Годишњица Николе Чупића

~ • УСТАНАК У ГОРЊЕМ Ибру И ПО КОПАОНИКУ тријем могао је служити само за појачање прве војске на Рогозну, или је — што је још вероватније — имао задатак да крстари од Новог Пазара до Рогозна, п тим да одржава јачу везу између обе војске. Године 1809, за све време опсаде Сјенице и Новога Пазара, на Рогозну седео је бимбаша Радисав Малкић са својом војском, а с Радисавом био је као војник Ћира Мијаиловић, из Шттаве, који је доживео дубоку старост и умро после српско-турског рата — 1876. По Ћирином причању, о коме ћемо доцније нешто више рећи, сви они што су подигли Шарампов на Врелу, када је Пазар паљен, били су на Рогозну. И за Радисава Ћирковића, из Граничана, причају да је био на Кадијачи — Рогозну. | Према овоме, може се несумњиво рећи: да је одреду под командом бимбаше Радисава одређена диспозиција још у Совјету при општем распореду војске; да је стављен под команду Антонија Пљакића, и да с војском војводе Радосава из Требића поседне Рогозно. Вероватно да су они извршили заповест у толико што су посели дотадашњу границу и заузели ранији Цукићев шанац који није могао доминирати друмом, — те за то Карађорђе из Сјенице преко Пљакића пооштрава само прве наредбе да се по њима тачно поступи, и да се заузме положај на друму, који би доминирао кланцем, што до тада није било учињено, а који је већ у првом плану обележен као важна стратегијска тачка. Изгледа да су ова наређења одмах извршена, п да за то време Турци нису надирали јаком силом од Косова ка Новом Пазару, те осим незнатних чаркања није било

у овој години крвавих бојева на Рогозну. Гада је сва

Д “ и

пажња обраћена ка СОјеници и Суводолу, камо је сам Врховни Вожд управљао ратном операцијом. Турцима долази помоћ путем од Рожаја п Пећи; али од Косова нема помена. И сам покушај једнога шпиуна — Турчина из Вучитрна, — није могао остати неопажен, што значи да је Рогозно не само било поседнуто српском војском, него и страже беху особито бадрв и честе.

' Џанта Бараћ, из Гњеждана (деда епископа жичког г. Саве Дечанца)

__ причао је како су на Рогозну били подигли шанад и бранили пролаз Гурцима; +. . - . “ . ___ како су секли тојаге — мотке — да им у случају, кад би понестало муниције,

послуже за одбрану као дадно оружје. И кад се не би ово причање П. Бараћа

_ односило на годину 1809., ипак оно има историјског језгра, јер богаз у Кара-

Ђорђеву писму и пролаз П. Бараћа треба узети као синоним израз. Би: | 16“