Годишњица Николе Чупића

216 : ГОДИШЊИЦА

Слепчевић, из Заманице; Јован Н и Арсеније Тодић, из Засеља: Мпјаило из Остраће;) Недељко Мијаиловић, из Модрога Мела — како прича његов унук Аксентије — живео је 137 година и умро је у Мајдеву, 15 августа 1877 године; Радосав" Пејовић, из Тврђана ; Ђорђе Муса из Судимље; Милан из Папрадње; Милоје Шљера са сином Марком и Јакша Миљковић _ — из Бозољина; Никола Милашиновић, из Паваштице; Петар Шуља, из Рамништа; браћа — Лука и Марко — Николићи, из Трикоса; Сима из: Грикоса; Милоје Пантић п Наста Марковић, оба из Слатине. На самом Чегру са Синђелићем погинула су тројица Миљића из Лозна, чија имена, на жалост, не знамо. Карактеристично је да скоро сва ова села у области Горњег Ибра помиње и Вук Ст. Караџић у Даници за годину 1828. А у поменутом напред писму, из Сјенице, Врховни вожд пише Пљакићу, да му шаље две „шешане“, те да их преда — коме зна од момака. Међутим потомци Насте Марковића, из Слатине, чувају и данас једну шишану као какву реликвију, и причају да је исту Наста добио на Новом Пазару од Кара-ђорђа. |) _ Свакојако, ово не може бити проста случајност, већ _ несумњиви историјски Ффакти који се допуњују и по- _ тврђују. Ај „Карађорђе није одмах ударио на јуриш, но по истеченију неколико дана“ — вели Анта Протић. Из- _ вори, које сам ја прикупио, кажу да је Пазар држан у опсади 15 дана, а сама борба вођена је око освојења вароши „ноћ п дан“ — што се опет до словца слаже _ с причањем Протићевим. Истина, Новаковић по руским _ извештајима каже да је од 3 до 6 јуна заузета новопазарска варош, и да је опсада напуштена 10 јуна; али несумњиво ово се може односити само на главну — шумадијску — војску коју је водио Кара-ђорђе, а никако на војску под командом Антонија Пљакића, која је раније засебно оперисала. Биће да је Пљакић дошао пре и да се неколико дана доцније повукао од Новога Пазара. Међутим, зашто је Врховни ИН када трен

78 ' Деда старца Вујадина. Када се вратио донео је сврдао — јармењак, 4

који је био чуван све до 1876. године. 2 Потомци Насте Марковића и сада су у Слатини.

3 Новаковић, Васкрс Државе Српске стр. 114, 115.