Годишњица Николе Чупића

958 ГОДИШЊИЦА

Ускоро по томе Турци га ухвате у Боранцу, близу садашње цркве, и ту су га тукли кундацима и ножевима, док се није полу-умртвио. На себи је имао неки кожух који га је управо спасао од праве погибије. Кад | су га Турци оставили полумртва ту, верујући да неће | више ви устати, Дамњан јг лежао неко време, па се придигне и оде својој кући. Више Турцима није никада | излазио на очи, а умро је доцније код своје куће у Црешњици. Још је занимљивија прича о Ђорђу Ковачичићу, деди Повице Ковачевића, дугогодишњег на- родног посланика и председника општине, из Блажева. Ђорђе је био на Врелу војник и учествовао је у свима бојевима на овој страни. Када су напустили Врело |Шарампов) и разишли се својим кућама, Ђорђе се не хте предати Турцима, него је направио караулу више села _ Градца, на једном крту (то место зове се п данас Караулај. Ту је живео неко време на своју руку; али. доцније, наведен од својих кумова из Домишевине, по- _ гинуо је у њиховој кући, пошто је два Турчина убио, | и пошто му је десна рука пребијена била, те се није могао више бранити. Јамачно, било је још и других жртава које су данас већ заборављене: али јеи ово | довољно да илуструје несрећно стање које настаде у. овом крају, после пропасти Србије и одласка. Кара- | Борђева и других војвода у Аустрију. Турци су се свулај показали са својим свирепостима једнаки.

Крајем године 1813, после предаје Турцима, на-. стало је стање какво беше пре устанка; само становништво беше доста проређено. Многе породице, живећи. у Левчу и жупи, нису се ни враћале на своја стара. огњишта, или ако су сеи вратиле, напустише ускоро своја места, па се опет одселише. Отуда има још и данас старих људи у Левчу и жупи, који знају да су. са онима на Копаонику или у Горњем Ибру били некада једна кућа. Но млађи нараштаји већ заборављају. не само то сродство, него и место одакле су им стариј "досељени.

–